Zdravlje

Provjerite koliko šećera unosite u organizam

Svake godine, prosječan stanovnik Balkana konzumira između 25 i 34 kilograma rafniranog šećera. Uz toliku upotrebu šećera ne treba da iznenađuje broj gojaznosti i dijabetičara.

Prosječan čovjek svakoga dana pojede oko 90 grama šećera – ravno 18 kocki. Pri tom i ne posegne za kašičicom šećera iz tegle. A zna da su rizici od prekomjerne upotrebe šećera veliki, od karijesa, gojaznosti, do dijabetesa i kardiovaskularnih problema. Kako? Čitavih 60 odsto šećera dnevno unese se indirektnim putem – preko industrijske hrane. Sva se ta hrana zaslađuje zato što je poznata moć šećera kao pokretača ukusa. Želja za ovom supstancom nam je urođena. Prisustvo šećera u nekoj namirnici izgleda da stimuliše potrebu da se ona konzumira: što je više jedemo, više je želim. To na poseban način važi za čokoladu.

– Mozgu je potrebno 15-30 minuta da analizira vrstu unesenog šećera. Tako nema vremena da registruje unete kalorije u obliku glukoze. – objašnjava prof. dr Olivijero Skulati, dijetolog, u italijanskom magazinu “Panorama”.

Maksimalna dnevna količina unesenih šećera ne bi trebalo da pređe deset odsto kalorija, ističe u istom članku dr Ketrin Lekler, nutricionista.

– Ali ta količina je često mnogo veća. Italijansko istraživanje na reprezentativnom uzorku pokazalo je da se dnevno troši 90 grama šećera. To je suviše, imajući u vidu da je dnevna potreba za šećerom ravna nuli. Organizam, naravno, ima potrebu za glukozom, ali nju može dobiti iz tjestenine, integralnih žitarica itd. Nema nikakve potrebe unositi ih kroz slatkiše.

Gazirana pića dobrim dijelom duguju šećerima svoj ukus. Konzerva od 3,3 dl sadrži 33 g šećera (šest kocki), što je jednako količini od 132 kalorije. Mladi danas piju duplo više gaziranih pića nego prije 20 godina, a za 30 odsto manje mlijeka.

– Na globalnom nivou gazirani napici će u narednih pet godina prevazići potrošnju mlijeka. Oni su već postali glavni izvor šećera. Moramo naučiti da žeđ gasimo vodom – kaže dr Lekler.

Naučnici su ustanovili da organizam tretira kalorije koje se unesu putem tečnosti na različit način od onih unesenih u čvrstom obliku.

– Kao da ih mozak teže prebrojava. Pretvara ih u masnoće, ali, budući da tečnost ne žvaćemo, do mozga ne stižu signali o sitosti. Tako da smo i dalje gladni – objašnjava dr Đuzepe Fatati, dijetetičar.

Dobar način da se ograniči upotreba slatkiša, bilo kod djece bilo kod odraslih, jeste ne preskakati obroke, kojih treba da u toku dana bude tri, i to da budu kompletni, kako bismo bili što duže siti, savjetuje dr Skulati. Takođe, treba da razmislimo šta nas tjera da stalno nešto grickamo. Stvarna glad, navika, dosada ili nervoza?

(Blic žena)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *