Zdravlje

Kako toplo jesenje vrijeme utiče na zdravlje?

Proleće usred jeseni možda deluje lepo i prijatno, ali sa sobom nosi i posledice.

O tome šta se dešava sa vremenom i zbog čega su se klimatski uslovi potpuno promenili, kao i kakve posledice to može da ima po naše zdravlje, u emisiji „150 minuta“ Prve televizije, govorili su meteorolog Slobodan Sovilj iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i doktor Predrag Mitrović, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije.

Sovilj kaže da se, iako nisu bile česte, ovakve jeseni u Srbiji pamte i iz nekih prethodnih vremena, ali da će ova svakako ostati upamćena kao jedna od najtoplijih i najsušnijih jeseni. Oktobar 2018. će, takođe, ostati upamćen kao najtopliji oktobar od kada postoje merenja.

Doktor Mitrović kaže da je, kao posedica ovakvog vremena i visoke temeperature za ovo doba godine, povećan broj slučajeva varijacija krvnog pritiska i komplikacija sa kardiovaskularnim sistemom, ali da pacijenti to ne shvataju dovoljno ozbiljno.

„Ljudi zaboravljaju da 22 stepena u novembru i u avgustu nije isto. U takvoj situaciji ništa ne može da bude isto, pa ni vazdušni pritisak. Sada imate medicinsku varku, pa pri većim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova i celom telu, pa i u srcu, što izaziva toplota. Ostali receptori, koji služe da kontrolišu stanje u našem organizmu, a koji su vezani za druge vremenske parametre, funkcionišu po zakonima za ovaj vremenski period. Tu dolazi do disbalansa, pa imamo varijacije i kod kardiovaskularnih bolesti, i kod bolesti disajnih puteva, kod astmatičara i bronhitičara“, kaže Mitrović i naglašava da ovo vreme, koliko god da je lepo, nije baš zdravo.

Oscilacije temperature, od niskih jutarnjih do visokih dnevnih, deluju kao da se promena dva godišnja doba događa u roku od desetak sati.

Doktor Mitrović kaže da naši receptori koji regulišu krvni pritisak i ostale procese u organizmu, zbog naglih temperaturnih oscilacija, ne mogu da postignu sve to da urade, pošto se kada regulišu jedan proces, pojavi drugi problem.

Osim što se hronični bolesnici osećaju loše, javljaju se i dodatne zdravstvene komplikacije zbog njihovih bolesti, pa se napadi angine pektoris i srčani udari češće dešavaju, kao i šlog, pošto zbog skoka pritiska često dolazi do pucanja krvnih sudova u mozgu, navodi on.

„To ‘sabijeno’ meteorološko vreme, u kratkom vremenskom intervalu, utiče na nas tako da ne možemo sve to da kompenzujemo, odnosno naš organizam ne može sve da reguliše“, kaže doktor Mitrović.

(b92)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *