Do Tokija

Šta će biti sa crnogorskim jezikom?

Crnogorski stručnjaci za jezik podeljeni su po pitanju treba li toj državi zakon da bi zaštitila službeni, crnogorski jezik.

Dok neki smataju da je zakon neophodan, drugi, pak, tvrde da se zakonom i kaznama ništa ne postiže. Lingvista Sanja Orlandić smatra da je Crnoj Gori zakon o jeziku neophodan, jer bi trebalo „da precizira ono što je u Ustavu definisano kao službeni jezik, u odnosu na ono što je označeno kao jezici u službenoj upotrebi“, preneo je portal RTCG.

Njena koleginila, lingvista, Rajka Glušica, kaže da je „potpuno pogrešno uvoditi bilo kakave zakone, propise, naredbe, jer se u jeziku ne može ništa postići restrikcijom, zakonima, i kaznama“. Predsednik Upravnog odbora Fakulteta za crnogorski jezik i književnost veruje da je zakon o crnogorskom jeziku, kao i u svim uređenim zemljama koje ga imaju, potreban i Crnoj Gori.

Upitan šta to znači i koji su konkretni razlozi zbog kojih nam je zakon o crnogorskom jeziku potreban, Petrović kaže:

„Pre svega da bi na jedan uređeni način regulisali materiju jezičke politike, kao izuzetno važnog dela ukupne državne politike. Da se na jedan utemeljen način razvija montenegristika kao oblast kulture i u krajnjoj liniji da bi se sprečio negativni proces jezičke kulture ili bolje reći nekulture“, kaže Perović.

Orlandić, međutim, navodi primjer o slovenačkom jeziku, u kojem se navodi da se uz strani naziv obavezno navede i naziv na slovenačkom jeziku, te da on ne sme btiti manje vidljiv od onoga na stranom.

„U Srbiji su takođe propisane visoke novčane kazne za one koji ne poštuju korišćenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma“, kaže Orlandić. Takva rešenja, neki lingvisti, navodi se, vide kao alfabetski purizam.

„Šta će taj zakon da propiše. Da li možda jezičku policiju i narediti da svi stanovnici Crne Gore moraju da jotuju“, istakla je Glušica, dok Orlandić ističe da zakon neće nikoga terati da koristi jotovanu varijantu crnogorskog jezika, to se reguliše pravopisom i gđe je to rešeno dubletno. Crnogorski jezik kao službeni jedna je od temeljnih identitetskih ustavnih odrednica.

„Ne treba ni u Crnoj Gori od ovoga praviti političko pitanje, već prosto treba zaštititi crnogorski jezik koliko se može, a jezička kultura i svest o njoj ostaju u domenu obrazovanja“, kazala je Orlandić.

Bio jezik ugrožen ili ne, trebalo bi da se bavimo njegovim razvijanjem i unapređenjem, jer pametna država jezik ne prepusta spontanom razvoju, navela je ona.

(RTCG)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *