Ilustracija
Gazeta

Grcima dosta štednje: Traže 13. i 14. platu

Najveći grčki sindikat zaposlenih u javnom sektoru organizovao je 24-časovni štrajk, zahtevajući povećanje plata i penzija.

Grčka vlada je zbog kontrole poverilaca i dalje u obavezi da „steže“ rashode. Protest u organizaciji sindikata Adedi je prvi veliki štrajk otkako je Grčka izašla iz spasilačkog programa međunarodne finansijske pomoći u avgustu.

Sindikat, koji zastupa oko pola miliona zaposlenih u javnom sektoru, traži da vlada, predvođena levičarskom strankom Siriza, povuče odluke o smanjenju plata i penzija i povećanju poreza koje su bile deo tri spasilačka programa od 2010. godine, izveštava Rojters.

„Zahtevamo da se ukine zamrzavanje plata, da se povećanjem (plata) od dva do tri odsto okonča njihovo desetogodišnje smanjenje i da se ponovo uvede isplata 13. i 14. plate“, rekao je predsednik Adedija Joanis Paidas, aludirajući na dva godišnja bonusa koji su ukinuti 2010. godine za vreme vlade socijalista.

„Pošto (premijer Aleksis) Cipras kaže da se država vraća u normalu, želimo pristojno povećanje plata“, dodao je on.

Radnicima u javnom sektoru su zarade smanjene do 40 posto kumulativno otkako je Grčka prvi put zatražila finansijsku pomoć od Evropske unije i MMF-a 2010. godine. Od početka 2010. do sredine 2018. godine, Grčka se oslanjala na sredstva od preko 260 milijardi evra koja su joj pozajmili partneri iz evrozone i Me]unarodnog monetarnog fonda.

Zaposleni u javnom sektoru su u sredu održali protestni marš u centru Atine, ali je odziv bio mali. Učešće radnika u demonstracijama i učestalost štrajkova je progresivno opadalo tokom godina. Mnogi poslodavci odbijaju zaposlenima od plate zbog učešća u protestima, napominje britanska agencija.

Grčka i dalje ima ograničenja u pogledu toga na šta može da troši jer u srednjoročnom periodu mora da ostvaruje primarni budžetski suficit (koji isključuje rashode servisiranja duga) u visini od 3,5 odsto od svoje godišnje proizvodnje, prema post-spasilačkom programu o nadzoru poverilaca.

Grčka privreda se smanjila za oko četvrtinu tokom osmogodišnje krize. Sada se vratila na staze rasta, a stopa nezaposlenosti je pala na 18 odsto u odnosu na rekordni nivo od skoro 28 odsto 2013. godine, mada je i dalje najviša u zoni evra.

(Agencije)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *